Po izboru Oksfordske izdavačke kuće, reč „truljenje mozga” (brain rot) izabrana je za reč 2024. godine, a kako objašnjavaju predstavnici ove izdavačke kuće, taj pojam označava „zatupljivanje” mozga nastalo usled beskrajnog „skrolovanja” na društvenim mrežama.
Sam izraz sadrži i zabrinutost u vezi sa uticajem prekomerne upotrebe nekvalitetnog onlajn sadržaja, naročito onih na društvenim mrežama. Da razlozi za zabrinutost postoje i u našoj sredini govori i istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o informacionim tehnologijama, koje je pokazalo da skoro 90 odsto domaćinstava u našoj zemlji poseduje internet priključak, a više od 80 odsto građana ima nalog na društvenim mrežama kao što su „Fejsbuk” i „Tviter”. Do sličnog zaključka došli su i istraživači agencije IPSOS, koji ističu da više od 80 odsto osoba starijih od 12 godina ima mobilni telefon, na kome u proseku provodi četiri sata dnevno – uglavnom na društvenim mrežama. Međutim, naučnici koji izučavaju uticaj interneta na društvo i pojedinca ističu da na globalnoj informatičkoj mreži ima izvanredno korisnih sadržaja koji stimulišu mozak, ali i velika količina bezveznih i netačnih informacija, koji toksično deluju na naše mentalno funkcionisanje. Ako se fokusiramo samo na irelevantne sadržaje i tragamo isključivo za lakom zabavom, dovodimo mozak u opasnost od truljenja – stvarnog i metaforičnog.
Ana Mirković, psiholog i osnivač Instituta za digitalne komunikacije, podseća da se internet može koristiti na fantastično kreativan, ali i besmisleno nekreativan način.
„Ako satima skrolujemo palcem po ekranu i tražimo isključivo laku zabavu na netu, količina bezveznih sadržaja vremenom će dovesti do truljenja mozga, a pažnja i koncentracija biće drastično smanjene. S druge strane, internet obiluje fantastičnim sadržajima koji stimulišu mozak i motivišu nas da dalje otkrivamo svet koji nas okružuje. Od nas zavisi da li ćemo biti pasivni primaoci informacija ili ćemo imati kritički odnos prema njima ili ih koristiti u cilju proširivanja našeg horizonta znanja”, kaže naša sagovornica.
Dalibor Petrović, profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i autor knjige „Društvenost u doba interneta”, primećuje da mnoge nove reči i tzv. reči godine imaju atraktivan prizvuk, kako bi skrenule pažnju javnosti, a pojam „truljenje mozga” reflektuje utisak većine da živimo u zombiranom svetu u kome ljudi ne dižu glavu od telefona.
„Mi polako prepuštamo tehnologiji da vlada našim životom i donosi odluke umesto nas – počev od GPS navigacije u kolima, pa sve do izbora jelovnika koji nam sugerišu agencije za dostavu hrane, a taj trend samo će se intenzivirati dolaskom veštačke inteligencije. Međutim, ako bismo stvari detaljnije analizirali, došli bismo do zaključka da cela jedna moćna industrija intenzivno radi na našem zaglupljivanju odnosno truljenju mozga – mi živimo u konzumerističkom društvu koje je došlo do svog vrhunca, ništa što je vredno i duhovno više nije vredno, već je pretvoreno u robu i profit. Što smo više na mreži, bolje nas upoznaju i proizvođači, i trgovci, i političari, a naše ponašanje nadzire Veliki brat, bilo da je on država ili roditelj. Zbog toga je pretpostavka da ćemo internet koristiti u kreativne, a ne u konzumerističke svrhe veoma antropooptimistička”, kaže naš sagovornik i dodaje da smo nekada sedeli u kućama i provodili slobodno vreme na jednako nekreativan način uz mali ekran, ali nismo bili vidljivi u meri u kojoj su danas vidljive osobe koje ne ispuštaju mobilni telefon iz ruku.„Sada je naša vezanost za tehnologiju transparentnija, jer se bebama već u kolicima daju digitalne igračke kako bi bile mirne dok mame spremaju kuću ili se druže sa prijateljima. Međutim, problem je u tome što deca, mladi i odrasli internet uglavnom ne koriste u kreativne, već u konzumerističke svrhe – oni nisu kreatori, već pasivni primaoci sadržaja, što dovodi do truljenja mozga. S druge strane, postoji snažna percepcija da živimo u nebezbednom svetu, koja dovodi do uverenja da je bolje da sedimo u kući i družimo se preko socijalnih mreža nego da izađemo napolje. Globalno posmatrano, stiče se utisak da se intenzivno radi na našem pasiviziranju – roditelji daju tablet deci umesto da sa njima voze bicikl u parku, trgovci nam nude onlajn kupovinu, država nas motiviše da plaćamo račune onlajn... Osim toga, mnogi stručnjaci društvenih nauka slažu se sa tezom da državama nije u interesu da imaju kreativne i misleće građane, već poslušne građane orijentisane na potrošnju i laku zabavu, koji podržavaju one koje nude populistička i gotova rešenja”, zaključuje naš sagovornik.